Vrednost preduzeća se ne utvrđuje u vakumu… Svrha zbog koje se vrši procena bitno utiče na vrednost kapitala

Pošto se svrha procene unapred jasno definiše, otpočinje se sa analizom adekvatne vrednosti u skladu sa situacijom u odnosu na koju se procena vrši. Procene vrednosti mogu dati i uobičajeno daju različite rezultate, zavisno od svrhe procene.

Zavisno od složenosti i prirode delatnosti preduzeća, u praksi se koristi nekoliko metoda procene kojima se sa različitih aspekata utvrđuje procenjena vrednosti ukupnog ili dela kapitala.

Suprotno opštem uverenju, ukupna vrednost kapitala preduzeća nije nužno ili direktno povezana sa vrednošću paketa akcija koji se procenjuje. Tako na primer, vrednost PO AKCIJI vlasnika 40% kapitala se u mnogim slučajevima razlikuje od vrednosti PO AKCIJI vlasnika 20% kapitala. Faktori manjinskog udela, kontrole i likvidnosti mogu značajno uticati na fer tržišnu vrednost ukupnog ili dela kapitala.

U skladu sa Međunarodnim Standardima Procene, obezbeđujemo našim klijentima nezavisne, objektivne i dobro obrazložene zaključke o ukupnom ili delu kapitala koji se vrednuje. Takvu odgovornost shvatamo veoma ozbiljno jer ista treba da bude razumna i da prođe detaljnu kontrolu revizije ili pravnih i investicionih eksperata.

 

Šta je vrednost?

Reč „vrednost“ sama po sebi nije dovoljna. Pri proceni vrednosti kapitala preduzeća, često se primenjuje određen broj različitih standarda vrednosti, u zavisnosti od svrhe zbog koje se procena vrši.

Najčešće se primenjuju sledeći standardi vrednosti:

• Knjigovodstvena vrednost, koja zapravo i nije standard vrednosti. To je računovodstveni koncept koji se koristi kako bi se izračunala razlika između ukupne aktive i ukupnih obaveza preduzeća. Zbog prirode računovodstvenog procesa, knjigovodstvena vrednost može samo da koindicira sa realnom tržišnom vrednošću kapitala. Nematerijalna ulaganja koja direktno utiču na vrednost preduzeća, kao što su liste kupaca, interno izrađene tehnologije, formule ili robne marke, uobičajeno se ne vode u knjigama preduzeća.
• Fer tržišna vrednost se definiše kao cena po kojoj bi kapital preduzeća promenio vlasnika, odnosno prešao iz vlasništva prodavca spremnog da proda ka kupcu spremnog da kupi, i to u uslovima kada prvi nije primoran da proda, a drugi nije primoran da kupi, i gde obe strane poseduju dovoljno saznanja o relevantnim činjenicama. Istovremeno, uobičajeno se pretpostavlja da strane imaju mogućnosti da kupe ili prodaju, a da će transakcija biti izvršena u gotovini ili gotovinskom ekvivalentu. Fer tržišna vrednost se uobičajeno uzima kao standard za procenu vrednosti kapitala i ona je najšire priznata i prihvaćena u praksi.
• Fer vrednost je računovodstveni i zakonski standard vrednosti koji se obično primenjuje u finansijskom izveštavanju i sudskim predmetima koji uključuju manjinske akcionare i druge slične vrste sporova.
• Likvidaciona vrednost je očekivana suma koja se može dobiti od prodaje poslovnih sredstava deo po deo na osnovu redovne ili prinudne likvidacije.
• Investiciona vrednost je vrednost za posebnog kupca ili investitora koja se obično bazira na uočenim i očekivanim sinergijama kada se jedan posao kombinuje sa drugim. Ovaj standard vrednosti se često koristi prilikom pripajanja i preuzimanja.

 

Pitanje kontrole i mogućnosti plasmana

Procentualno učešće u kapitalu preduzeća može imati veliki uticaj na vrednost. Kontrolni paket kojim se stiče mogućnost upravljanja više vredi od manjinskog ili ne-kontrolnog paketa. Vlasnik ne-kontrolnog odnosno manjinskog paketa akcija ne može da utiče na prodaju poslovnih sredstava ili da na isplatu dividende. Pred proceniteljem se postavlja zadatak da u takvim slučajevima mora da utvrdi ima li osnova za umanjenje vrednosti paketa akcija usled nepostojanja kontrole i, ako ima, da utvrdi koji je realan nivo tog umanjenja.

Preduzeće čijim se akcijama trguje na berzi obično se smatra utrživim, pošto se vlasništvo nad takvim akcijama može relativno lako u kratkom periodu pretvoriti u gotovinu. Tako na primer, 100 običnih akcija Coca Cole je lako utrživo. Međutim, kontrolni paket odnosno većinsko vlasništvo u maloj privatnoj kompaniji se smatra slabije utrživim, dok je stepen utrživosti ne-kontrolnog paketa odnosno manjinskog vlasništva u maloj privatnoj kompaniji još niži. U sklopu procene vrednosti procenitelj mora da utvrdi stepen umanjenja vrednosti usled odsustva ili otežanosti utrživosti i da tako utvrđeno umanjenje primeni na konkretni udeo u kapitalu preduzeća.

 

Zašto procena vrednosti kapitala?

Postoje brojni razlozi zbog kojih može biti potrebno da se utvrdi vrednost kapitala preduzeća.

Najčešći razlozi za procenu vrednosti kapitala bi bili:

• Kupovina ili prodaja preduzeća
• Spajanje i pripajanje
• Partnerski ili akcionarski ugovor
• Pitanje sporova koji uključuju izgubljenu dobit ili ekonomske štete
• Sporovi manjinskih akcionara u neravnopravnom položaju
• Ostali razlozi

Kupovina ili prodaja preduzeća
Procena vrednosti kapitala preduzeća se može vršiti kad prodavac ili kupac ili obe strane žele da pre zaključenja sporazuma o transakciji dobiju nezavisnu potvrdu o realnoj vrednosti kapitala koji je predmet kupoprodaje.

Spajanje i pripajanje
Procena vrednosti kapitala se uobičajeno sprovodi kada se jedna kompanija spaja ili pripaja drugu. U takvim slučajevima, uobičajeno se vrši procena obe kompanije odvojeno. Potom se procenjuje kombinovana vrednost nakon spajanja uz uvažavanje očekivanih sinergetskih efekata. Ovakva procena pruža svakoj kompaniji smernicu o realnoj ceni za pripajanje.

Partnerski ili akcionarski ugovor
Ugovori sklopljeni između partnera ili ulagača, trebalo bi da se zasnivaju na proceni vrednosti preduzeća, odnosno njihovih udela, umesto na pojednostavljenim formulama. Česti su slučajevi procene kada jedan ulagač kupuje dodatni udeo u preduzeću ili kada želi da proda svoj udeo i izađe iz tog posla. U takvim slučajevima, detaljna i kredibilna procena može biti od krucijalnog značaja za utvrđivanje cene ulaska ili izlaska iz posla.

Pitanja sporova koji uključuju izgubljenu dobit ili ekonomsku štetu
Ovakvi slučajevi zahtevaju procenu vrednosti da bi se utvrdio iznos nastale štete. U tim slučajevima uobičajeno je da se preduzeće procenjuje dva puta: jednom imajući u vidu događaj koji je izazvao ekonomsku štetu ili propuštenu dobit, drugi put ignorišući taj događaj. Praktično, razlika u vrednosti kapitala procenjenog na ova dva načina predstavlja iznos štete.

Sporovi manjinskih ulagača koji su u neravnopravnom položaju
Sporovi između ulagača u nekom poslu ili preduzeću mogu nastati iz različitih razloga. Često se javlja problem kada postoje s jedne strane manjinski ulagači koji ne primaju dividende ili neku drugu vrstu prinosa na svoje investicije i većinski ulagači koji su u mogućnosti da realizuju koristi od svojih uloga. U eventualnim sporovima koji mogu nastati između njih neophodna je sveobuhvatna procena vrednosti.

Ostali razlozi
Postoje mnogi drugi razlozi za procenu vrednosti kapitala preduzeća. Neki od njih obuhvataju: raspoređivanje cene preuzimanja, likvidaciju ili reorganizaciju preduzeća, eksterno finansiranje, potraživanje po osnovu osiguranja, itd.

 

Kada se procenjuje vrednost preduzeća?

Ukoliko ste u bilo kojoj od sledećih situacija, trebalo bi da izvršite procenu vrednosti kapitala preduzeća:

• Vaši konkurenti ili druga treća lica Vam se javljaju sa namerom da kupe vlasništvo nad Vašim preduzećem.
  Ako Vam se neko obratio ili vam na neki drugi način iskazao nameru da kupi vlasništvo nad Vašim preduzećem, trebalo bi razmisliti o proceni vrednosti sopstvenog kapitala. Zvaničnim izveštajem o procenjenoj vrednosti kapitala preduzeća dobijate referentnu tačku na osnovu koje možete odlučiti da li da nastavite razgovore sa potencijalnim kupcima eventualnoj prodaji kapitala.
• Vaš strateški plan ukazuje na to da treba pronaći ciljno preduzeće za evenutalno preuzimanje, proceniti njegovu vrednost i dati ponudu o preuzimanju postojećim vlasnicima kapitala.
  Ako Vaš strateški plan podrazumeva rast putem preuzimanja, razmotrite pitanje procene vrednosti ciljnog preduzeća. Finansijski resursi Vaše kompanije trebaju se koristiti tek pošto se izvrši temeljna analiza ciljnog preduzeća. Nažalost, nisu retki slučajevi da pojedina pripojena preduzeća ne postižu očekivane finansijske rezultate i da su za vreme preuzimanja preplaćena.
• Ako jeste ili ćete verovatno biti uključeni u pravičnu deobu imovine.

Za svrhe eventualne pravične deobe sa drugim licima, trebalo bi da znate vrednost Vašeg dela kapitala, odnosno koji deo ukupne vrednosti pripada Vama i kako da zaštitite sopstvene interese.

 

Kako se procenjuje kapital?

Korišćenjem finansijskih izveštaja iz prethodnog perioda uobičajeno se ne može direktno dobiti realna vrednost kapitala preduzeća. Finansijski izveštaji se pripremaju prema lokalnim računovodstvenim propisima koji uglavnom ispunjavaju osnovne zahteve Međunarodnih računovodstvenih standarda. Računovodstveni propisi se oslanjaju na istorijski trošak sticanja sredstava, odnosno cenu koja je za njih plaćena u vreme nabavke. Pored toga, amortizacija i neki drugi troškovi se obračunavaju na bazi računovodstvenih pravila, a ne na bazi ekonomske realnosti. Finansijski izveštaji iz prethodnog perioda ne pokazuju vrednost goodwill-a ili druge nematerijalne imovine koja se može javiti kao rezultat uspešnog vođenja preduzeća. Druga nematerijalna imovina koja se ne prikazuje u finansijskim izveštajima kompanije može obuhvatiti različite stavke, kao što su povoljni ugovori, zakupi ispod tržišne vrednosti, patenti i druga tehnološka rešenja, autorska prava, žigovi i robne marke, ugovori o pretplati ili pružanju usluga, ugovori o franšizi, interno nastali softveri i sl.

Pri proceni vrednosti kapitala, finansijski izveštaji iz prethodnog perioda se koriste kako bi pomogli u oceni rizika i kao osnova predviđanja i projekcije budućih rezultata.

Tri opšte prihvaćena pristupa procene vrednosti kapitala su:

1. Prinosni pristup
2. Tržišni pristup
3. Troškovni pristup

Svrha korišćenja više od jednog pristupa procene je u pribavljanju međusobno potkrepljujućih dokaza za izvođenje zaključka o procenjenoj vrednosti. Završni korak u postupku procene je donošenje zaključka o finalnoj vrednosti nakon usklađivanja rezultata različitih pristupa procene.

1. Prinosni pristup
Prinosni pristup se zasniva na premisi da je vrednost kapitala jednaka sadašnjoj vrednosti budućeg ekonomskog prinosa (uobičajeno to je novčani tok) koji će ostvariti vlasnici kapitala. Najčešće primenjivani metodi u okviru prinosnog pristupa su metod Diskontovanog Novčanog Toka (DNT) i metod Kapitalizacije. Osnovna razlika između ova dva metoda je što je metod DNT dinamički i oslanja se na očekivanja i predviđanja budućih novčanih tokova, dok je metod Kapitalizacije statičan i bazira se na dostignutoj stabilnosti poslovanja. Najteži deo prinosnog pristupa je utvrđivanje odgovarajuće stope diskonta ili kapitalizacije koja će se primenjivati. Pomoću diskontne stope i stope kapitalizacije vrši se merenje rizika ostvarivanja predviđenog prinosa ili novčanog toka. Prema metodu diskontovanog novčanog toka, poslovna vrednost kompanije odgovara sadašnjoj vrednosti budućeg neto novčanog toka. Ovaj metod povlači za sobom predviđanje ekonomskog prinosa, odnosno projektovanje novčanih priliva od kojih se oduzimaju projektovani novčani odlivi. Neto novčani tok, koji se utvrđuje za svaku godinu, se putem diskontovanja svodi na sadašnju vrednost. Diskontna stopa, koja se koristi za svođenje projektovane vrednosti na sadašnju vrednost, zavisi od izabrane definicije novčanog toka i može predstavljati ponderisanu prosečnu cenu kapitala (novčani tok investiranog kapitala) ili cenu sopstvenog kapitala (novčani tok sopstvenog kapitala).

2.    Tržišni pristup
Tržišnim pristupom vrednost se procenjuje u odnosu na: (a) aktivnosti na tržištu kapitala u vezi sa akcijama sličnih kompanija kojima se javno trguje (metod Uporedivih kompanija sa berze kapitala): i/ili (b) transakcije koje obuhvataju prodaju ili kupovinu slične kompanije (Transakcioni metod). Metod uporedivih kompanija sa berze kapitala podrazumeva istraživanje i identifikovanje uzorka kompanija čijim akcijama se trguje na berzi, a koje su po svojoj prirodi delatnosti, veličini, lokaciji i drugim kriterijumima slične kompaniji koja se procenjuje. Kada se odredi reprezentativna grupa, onda se vrši ocena multiplikatora procene (npr. odnos cene akcija i prihoda, cene akcija i novčanog toka i sl.) i to na osnovu tržišne cene akcija kompanija koje se kotiraju na berzama i finansijske analize kompanija iz izabranog uzorka i kompanije koja se procenjuje. Ove analize se vrše u cilju poređenja predmetne kompanije sa grupom sličnih kompanija. Metod transakcije se primenjuje na sličan način, na osnovu podataka o kupoprodajnim transakcijama kapitala.

3.    Troškovni pristup
Troškovni pristup, koji je poznat i kao korigovana neto knjigovodstvena vrednost, podrazumeva identifikaciju i utvrđivanje vrednosti zamene novim osnovnim i obrtnim sredstvima i utvrđivanje fer tržišne vrednosti (FTV) druge imovine i obaveza kompanije. Procena FTV vrednosti svakog pojedinačnog sredstva može zahtevati nekoliko posebnih analiza procene vrednosti, što opet povlači za sobom jedan ili više tradicionalnih pristupa proceni. Zavisno od toga da li se procena vrednosti bazira na pretpostavci trajnosti poslovanja (Going Concern) ili ne, može se primeniti metod neto imovine ili likvidacioni metod. Prema metodu neto imovine, FTV sopstvenog kapitala kompanije se dobija procenom FTV svih sredstava i oduzimanjem dugoročnih i kratkoročnih obaveza od ukupne FTV sredstava. Ova vrednost predstavlja FTV sopstvenog kapitala ili FTV neto imovine. Likvidacioni metod se razlikuje od procene neto imovine po tome što se procenjuje hipotetička vrednost sredstava u postupku likvidacije, koja je često manja od tržišne, a ponekad i knjigovodstvene vrednosti. Obaveze se oduzimaju od ukupne likvidacione vrednosti sredstava da bi se utvrdila likvidaciona vrednost preduzeća.  Likvidaciona vrednost se može koristiti za utvrđivanje najniže reperne vrednosti preduzeća.

Glavna slabost ovog pristupa leži u tome što se vrednost nematerijalnih ulaganja preduzeća ne može utvrditi i izmeriti. Povremeno, procenitelj može da primeni metod neto imovine u kombinaciji sa jednim od tzv. hibridnih metoda - metodom viška prinosa, koji se primenjuje za procenu vrednosti nematerijalnih ulaganja preduzeća.

 

Sadržaj izveštaja o proceni vrednosti kapitala

Način putem kojeg se klijentu prenose rezultati procene jeste izveštaj o proceni vrednosti. Izveštaj o proceni vrednosti predstavlja dokumenat o iznosu procenjene vrednosti kapitala i načinu kako je procena izvršena.

Izveštaj o proceni je pisani dokument sačinjen od strane osobe sa odgovarajućim kvalifikacijama. Ovakva vrsta dokumenta se uvek sačinjava u odnosu na nameravanu upotrebu izveštaja - kao što je potencijalno pripajanje ili preuzimanje, primena Međunarodnih Standarda Finansijskog Izveštavanja, pokriće po osnovu osiguranja ili za bilo koju drugu namenu procene. Izveštaj o proceni vrednosti treba da bude sačinjen u skladu sa profesionalnim, etičkim i tehničkim standardima.
Izveštaji o proceni vrednosti treba da ispunjavaju određeni broj kriterijuma kako bi bili prihvatljivi od od svih zainteresovanih strana. Izveštaj o proceni vrednosti treba na razumljiv, objektivan, deskriptivan i dokumentovan na način da odgovori na pitanja koja se tiču procenjene vrednosti.

Dobar izveštaj o proceni vrednosti kapitala treba da sadrži sledeće elemente:

• Uvod, uključujući svrhu procene i nameravanu upotrebu izveštaja, standard vrednosti, opis onoga šta se procenjuje i ograničavajuće uslove.
• Ekonomsku analizu i deo posvećen privrednoj grani.
• Analizu i opis preduzeća čiji se kapital procenjuje, uključujući istorijat i buduće perspektive.
• Finansijsku analizu predmetne kompanije.
• Finansijsku prognozu i projekcije sa korišćenim pretpostavkama.
• Opis procesa procene vrednosti i primenjenih metoda, sa detaljnim objašnjenjem kako se primenjivao svaki korišćeni metod.
• Opis svih primenljivih popusta premija, sa obrazloženjem utvrđenih iznosa.
• Usklađivanje dobijenih procenjenih vrednosti primenom svih korišćenih metoda procene vrednosti kapitala.
• Stručne kvalifikacije procenitelja iz kojih se vidi da procenitelj ima kvalifikacije i iskustvo potrebno za vršenje procene vrednosti kapitala.
• Priloge koji pokazuju finansijske podatke iz prethodnog perioda, projekcije i druge informacije koje su se koristile u proceni vrednosti kapitala.

Izveštaji procene izdati od strane Appraisal Associates se sačinjavaju u skladu sa Međunarodnim Standardima Procene i Jedinstvenim Standardima Profesionalne Proceniteljske Prakse (Uniform Standards of Professional Appraisal Practice – USPAP), koji su javno objavljeni od strane Fondacije Procene, kao i sa Standardima proceniteljske prakse i etičkim normama koje je izdao American Society of Appraisers.

Mi uvek stojimo iza naših izveštaja procene, imamo iskustva i spremni smo da ih branimo u svim zakonskim ili administrativnim postupcima do kojih može doći. Appraisal Associates čine stručnjaci koji su veštačili u raznim sudskim postupcima, arbitražama i posredovanjima.

 

Izbor procenitelja

Procenitelji se uobičajeno regrutuju iz jedne od sledećih profesija: računovođa, posrednika u prodaji akcija ili kapitala, profesora fakulteta i berzanskih brokera. Bez posebne obuke iz oblasti procene vrednosti niko iz ovih grupa profesionalaca nije dovoljno kompetentan da vrši procenu vrednosti kapitala. Mali broj pojedinaca koji vrše procene vrednosti kapitala su stekli stručno zvanje od strane priznate i ovlašćene asocijacije koja dodeljuje sertifikate za procenitelje.

Posrednici u prodaji vrše prodaju preduzeća, ali oni uglavnom nisu obučene za procenu vrednosti kapitala. Takođe, mnogim posrednicima u prodaji nedostaje znanje iz oblasti finansija koje je neophodno za pravilnu analizu finansijskih izveštaja kompanije. Profesori fakulteta obično poseduju teorijsko znanje iz finansija i mogu da vrše analize finansijskih izveštaja. Takođe, profesorima ponekad nedostaje praktično iskustvo koje je neophodno za pravilno razumevanje i procenu vrednosti kapitala. Berzanski brokeri i berzanski analitičari obično su sposobni da analiziraju finansijske izveštaje i shvate funkcionisanje berze kapitala. Međutim, oni obično nemaju iskustva sa preduzećima koja se ne kotiraju na berzama kapitala.

Da bi se izašlo u susret potrebi da se dokaže stručnost i kompetentnost za procenu vrednosti kapitala, osnovane su profesionalne organizacije i asocijacije koje sertifikuju procenitelje. Sertifikat za procenu vrednosti kapitala koji izdaje American Society of Appraisers je jedan od najprestižnijih u svetu, pored ostalog i zbog rigoroznih uslova koje je potrebno ispuniti da bi se stekao.

Stručnjaci Appraisal Associates imaju veliko iskustvo u analizi i procene vrednosti kapitala. Naši stručnjaci su ovlašćeni od strane American Society of Appraisers, kao jedne od najprestižnijih svetskih asocijacija za procenu vrednosti. Našim akreditovanim proceniteljima u toku procene pomaže kadar za podršku koji učestvuje u vršenju opsežnih istraživanja i prikupljanje podataka.

 

Proces procene vrednosti kapitala

Proces procene vrednosti kapitala obuhvata intenzivno prikupljanje podataka od kompanije čiji se kapital procenjuje i drugih spoljnih izvora.
Do podataka se dolazi na osnovu razgovora sa članovima uprave, obilazaka primarnih poslovnih objekata i temeljitog ispitivanja objavljenih i projektovanih finansijskih izveštaja. Zatim se vrši analiza okruženja u kome preduzeće posluje zbog njenog uticaja na vrednost. Proučavaju se ekonomske, granske i konkurentne okolnosti da bi se utvrdila pozicija preduzeća na tržištu i budući potencijal rasta. Na kraju vrši se istraživanje tržišta kako bi se ocenili i utvrdili odgovarajući koeficijenti neophodni za procenu i stope povraćaja adekvatne za svako preduzeće unutar konteksta određene privredne grane i inherentnog profila rizika.

Proces procene vrednosti varira u skladu sa prirodom i složenošću projekta. Većina projekata procene obično obuhvata sledeće korake:

1. Ugovor  o angažovanju – Predlažemo ugovor kojim se definiše projektni zadatak procene, profesionalna naknada i rok završetka projekta.
2. Zahtev za informacionom osnovom - Na početku angažmana dostavljamo zahtev za pripremu informacione osnove kojim se daje spisak informacija i dokumenata neophodnih u toku procene.
3. Finansijska analiza - Vršimo pregled i analizu finansijskih rezultata preduzeća u ranijem periodu.
4. Ekonomska analiza i analiza privredne grane - Vršimo pregled i analizu ekonomske sredine i grane u kojoj preduzeće posluje.
5. Obilazak lokacije i razgovor sa rukovodstvom – Obilazimo kompaniju i ugovaramo sastanke sa rukovodstvom radi razgovora o privrednoj grani, tekućem poslovanju i budućim poslovnim planovima.
6. Analiza procene vrednosti - Na osnovu informacija prikupljenih u prethodnoj fazi, primenjujemo jedan ili više odgovarajućih metoda da bi izradili nacrt procene vrednosti.
7. Sastanak u vezi nacrta procene – Organizujemo interni sastanak između rukovodstva kompanije i procenitelja kako bi pregledali i analizirali preliminarne zaključke do kojih se došlo u proceni i doneo zajednički finalni zaključak.
8. Rezime zaključaka - Dostavljamo sopstvene zaključke o vrednosti kapitala u formi pisma ili rezimea.
9. Finalni izveštaj – Sačinjavamo i dostavljamo potpun finalni pisani izveštaj o proceni vrednosti kapitala, obično u roku od 2 nedelje nakon usvajanja nacrta procene.
10. Stalna podrška – Prema potrebama klijenata, uvek stojimo na raspolaganju za obrazlaganje zaključaka naše analize i procene.

 

Koje su informacije potrebne za procenu vrednosti kapitala?

Konkretne informacije variraju zavisno od prirode preduzeća i svrhe procene. Obično je neophodno pripremiti sledeće informacije pre otpočinjanja procene:

1. Finansijske izveštaje iz prethodnog perioda (obično 5 godina),
2. Dinamiku amortizacije osnovnih sredstava,
3. Organizacionu šemu, spisak službenika, spisak akcionara,
4. Interna akta, ugovor/odluku o osnivanju preduzeća, važne ugovore,
5. Marketinške/promotivne materijale,
6. Poslovni plan, prognozu prodaje i novčanih tokova (ako postoji),
7. Takođe, neophodno je obaviti razgovore sa rukovodstvom preduzeća na kojima prikupljamo informacije o konkurenciji, poslovnim trendovima, istorijatu preduzeća, tekućem poslovanju i planovima za budućnost.

 

Spisak neophodnih informacija i dokumentacije se uobičajeno dostavlja klijentu nakon ugovaranja projekta. Sva dobijena dokumenta i druge informacije do kojih dođemo u postupku procene tretiramo sa najvećim stepenom poverljivosti i čuvamo na sigurnom mestu minimum pet godina, ukoliko to drugačije nije dogovoreno.

Koliko dugo je validna procena vrednosti kapitala?

Dobro izvršena procena vrednosti kapitala na osnovu karakteristika preduzeća kao što su prihodi, poslovni i novčani tokovi ili imovina – validna je onoliko dugo koliko su validne njene osnovne pretpostavke. Neke od tih pretpostavki se menjaju brzo, neke sporije: spoljni faktori, kao što su globalni događaji, ekonomski trendovi i konkurencija ili unutrašnji faktori, kao što je uprava, tržišta i finansije.

Procena vrednosti zavisi od mnogih faktora i uglavnom su svi po svojoj prirodi promenljivi. Oni obuhvataju ključne pretpostavke kao što je kontinuitet rukovodstva, perspektivu privredne grane, prethodne finansijske rezultate, pretpostavke i projekcije budućih rezultata, cene akcija uporednih kompanija, multiplikator cena akcija / prihodi i sl.